Beogradski bend Zemlja gruva, prepoznatljiv po specifičnom imidžu i samostalnom djelovanju na sceni, stiže u zagrebačku Tvornicu kulture u petak, 29. rujna. Ako to nije idealna prilika da nam Zoe Kida i Konstrakta predstave 7 presudnih albuma benda, onda bolje prilike neće biti. Kojih je to 7 presudnih provjerite u nastavku.
Lauryn Hill – “The Miseducation of Lauryn Hill” (1998.)
Najznacajniji i najizgrebaniji album u mojoj muzickoj biblioteci. Spiritualan, emotivan, iskren do srzi, svez (za to vreme)… uspeo je da postane evergreen. (Zoe Kida)
D’ Angelo – “Brown Sugar” (1995.)
Kralj neo soula kroz ovaj album uspeo da zadrzi vintage soul 70 ih, kroz uticaje Donny Hathaway-, Marvin Gayye-a, Curtisa Mayfielda, a stvori potpuno jedinstven crni zvuk. (Zoe Kida)
Erykah Badu – “Baduism” (1997.)
Za mene znaci pocetak razmisljanja o muzici, promenio je pravac R’n’B’ i oznacio pocetak neo soula. (Zoe Kida)
Fat freddys drop – “Dr Boondigga and the Big BW” (2009.)
Ovo je drugi album novozelandskog sastava iz 2009.godine, mada bih se mogla odlučiti I za bilo koji drugi njihov album. Pesme su nastale iz live seški, I to je ono što su uspeli da očuvaju u finalnim verzijama – taj organski tok i aranžman za koji ne možeš da pretpostaviš gde će da završi. Pesme traju minimum 6 minuta, a ja sam ljubitelj takvih dela. Beatovi su žanrovski različiti, ali produkcijski to je celina. (Konstrakta)
Amy Winehouse – “Back to Black” (2006.)
Ovde se desio dobitni spoj – Amy kao master mind operacije + Mark Ronson i Salaam Remi kao producenti + Dap Kings kao izvođači. To je I ono što volim kod ovog albuma, retro round (Dap Kings) sa jazzy momentima (Remi) ali sve vrlo moderno, sa svežim I perfektnim bitovima I inovativnom produkcijom za to vreme (Ronson). Dovoljno pop, dovoljno soul. I naravno, Amy, duhovito patetična. (Konstrakta)
Stromae – “Racine Caree” (2013.)
U principu, kad kažem Racine Caree, ne mogu da mislim samo na audio album već na kompletno delo sa konceptom koji je konsekventno sproveden od početka do kraja – od naslova, od tekstova koji redom govore gorke istine upakovane u plesne bitove devetesetih zašećerene afro I karipskim melodijama, preko plesa, grafičkog dizajna, kostima, videa, načina komunikacije na društvenim mrežama, do vrhunske produkcije koncerta. (Konstrakta)
Fela Kuti – “Shuffering and Shmiling” (1977.)
Coconut label. Lektira. (Konstrakta)
